Plandište online Lokalni internet portal Plandište
Postoji niz dadoteka i direktorijuma koje operativni sistem Windows traži za normalan rad, a petljanje po njima (osim u slučaju kada se tačno zna šta se radi) vrlo lako može dovesti do nestabilnosti u radu, gubitka vrednih podataka i uopšteno različite loše posledice.
Mnogi korisnici računara po prvom otkrivanju mogućnosti brisanja “privremenih” datoteka i direktorijuma shvate koliko to prostora na hard disku može da zauzima pa krenu u pustolovinu brisanja mnogih drugih fajlova, što se može pokazati kobnim po funkcionalnost računara. Zbog toga ćemo u nastavku objasniti šta nikako ne smete da brišete sa vašeg računara.
Postoji niz dadoteka i direktorijuma koje operativni sistem Windows traži za normalan rad, a petljanje po njima (osim u slučaju kada se tačno zna šta se radi) vrlo lako može dovesti do nestabilnosti u radu, gubitka vrednih podataka i uopšteno različite loše posledice.
1. Program Files i Program Files (x86)
U pitanju su folderi gde se obično smešta instalirani softver. Pri instalaciji svakog novog programa, on ubacuje svoje vrednosti i polja u Registry te se naseljava u odgovarajući direktorijum (Program Files ili Program Files x86, u zavisnosti da li je reč o 64-bitnom softveru). U tom direktorijumu se nalaze sve datoteke bitne za funkcioniranje programa, a njihovo brisanje ili izmena može dovesti do problema.
Ako već želite da izbrišete softver, valjan način je uklanjanje preko “Programs and Features” menija u Control Panelu. Neki od programa će korisnika upozoriti da je potrebno ponovo pokrenuti računar kako bi se on u potpunosti uklonio iz Registry-ja i Program Files-a. Ako i nakon deinstalacije (i pripadajućeg restarta) još uvek postoji folderu u Program Files-u, u suštini ga možete obrisati.
2. System 32
Dok postoji mrvica prostora za manevrisanje pri brisanju datoteka ili čitavih direktorijuma u Program Files strukturi, toga uopšte nema u Windows folderu. Tu jednostavno ne treba dirati ništa – ali to posebno, posebno važi za direktorijum System32.
U njemu se nalazi na stotine datoteka DLL (Dynamic Link Library), koje su temelj za rad računara. Tu su još i brojni servisi koji omogućavaju neke stvari iz Windows OS-a koje se uzima zdravo za gotovo (baratanje prikazom fontova, neke od aplikacija standardnih za Windows poput kalkulatora i slično).
Ukratko – ne postoji nijedan valjan razlog zašto bi prosečan korisnik ili laik ulazio u direktorijum System32, a kamoli brisao ili menjao datoteke unutra. Valja imati na umu kako postoji prilično nezgodan ‘online štos’ koji korisnicima savetuje korake za brisanje ovog dela sistema. Nije teško pogoditi kako podvala završava – reinstalacijom čitavog sistema.
3. Page File
Datoteka “pagefile.sys” po pravilu se može naći u c:\ i obično je skrivena (može se videti tek omogućavanjem pregleda datoteka sistema i skrivenih datoteka). Mnogi korisnici primete kako datoteka zauzima ogroman prostor na disku pa požele da je obrišu, ali to nije pametan potez.
U nju Windows smešta podatke kada je radna memorija računara blizu punjenja ili tek za ‘lakše disanje sistema’ uopšte. Posebno kod sistema s manjom količinom radne memorije (tipa 4GB naniže), brisanje ove datoteke znači samo jedno: rušenje programa, a možda i sistema, nakon što mesta u RAM-u više jednostavno ne bude.
Windows OS omogućava korisnicima upravljanje tom virtuelnom memorijom, ali stvar jednostavno treba ostaviti na automatici za optimalan rad. Ako je već memorija problematična, jednostavno valja razmisliti o kupovini dodatne.
4. System Volume Information
Baš kao i u slučaju Page Filea, direktorijum c:\System Volume Information obično je skriven od znatiželjnih pogleda prosečnog korisnika. Na prvi pogled reč je o još jednom folderu bez jasno vidljive svrhe, ali to nikako nije slučaj.
Pre nego što se krene u petljanje s njegovim sadržajem, valja napomenuti kako System Volume Information sadrži vrlo bitne funkcije za rad OS-a. Windows će pokušati i onemogućiti pristup tom direktorijumu, ali zabranu je moguće zaobići.
Uglavnom, ovaj direktorijum sadrži podatke potrebne za System Restore, tako da korisnik može vratiti računar ‘na staro’ u slučaju da nešto ne funkcioniše kako treba. Direktorijum sadrži i podatke koje Windows koriste za indeksiranje podataka na diskovima računara. Kao i ranije – o direktorijumu postoji niz tehničkih stvari koje se može saznati, ali i dalje ga valja izbegavati – posebno kad je reč o brisanju.
